Uvođenje engleskog jezika u prvi razred osnovne škole je verovatno najefektivnija reforma koju je obrazovni sistem naše zemje primenio decenijama unazad. Zahvaljujući tome, deca u najranijem uzrastu „upijaju“ jezik i usvajaju ga mnogo temeljnije i uspešnije. Uz to, sve više roditelja se odlučuje da svoje dete upiše na dodatni kurs jezika, kako bi ovo učenje bilo sveobuhvatnije. Kursevi jezika, za razliku od školskog sistema, mnogo brže usvajaju nove trendove učenja i fleksibilniji su u primeni najsavremenijih tehnika. Bez obzira na to što deca nova znanja i veštine usvajaju mnogo lakše od odraslih, postoje tehnike koje im mogu pomoći i dodatno osigurati pravilni razvoj. Jedna od takvih tehnika i ona koja je pokazala najviše uspeha u praksi je NTC učenje. Sve više kurseva engleskog jezika namenjenih deci upravo uz pomoć ovog metoda postiže neverovatne uspehe, čak i kod najmlađih uzrasta. U korenu NTC učenja je igra, najlakši način da se kod dece razvije pravilno rezonovanje. Uz to, kroz igru deca učenje engleskog jezika ne doživljavaju kao dosadnu obavezu, već kao zabavu kojoj se unapred raduju.
Kako se engleski jezik uči kroz igru?
Polazna tačka ovog metoda jeste da deca ne uče da suvoparno usvajaju nove činjenice, već da ih logički povezuju u celinu. Jednostavnije rečeno- deca kroz učenje kroz igru uče da misle. Konkretno, učenje engleskog kroz igru podrazumeva razvoj tri ključne oblasti koje omogućavaju detetu da dostigne svoj puni kognitivni potencijal. Na primer, NTC program stimuliše razvoj asocijativnog razmišljanja, tako što decu uči da nove pojmove vezuju za vizuelne ili zvučne asocijacije. Na ovaj način se proces usvajanja novih činjenica znatno skraćuje. Dalje, učenjem kroz igru se kod dece razvija funkcionalno razmišljanje, odnosno sposobnost da na osnovu znanja koja već poseduju shvate nove činejnice. Tako znanje prestaje da bude nasumični skup, več postaje funkcionalna i logično povezana celina. Najzad, kroz ovaj način učenja se dodatno stimuliše razvoj sinapsi, koje su zadužene za finu motoriku, relaciju oko- ruka i grafomotoriku, odnosno razgovetni govor. Osim toga, ovako zabavno učenje sjajno deluje na mentalni razvoj uopšte i kreativno razmišljanje.
Igra je detetu prirodni način funkcionisanja
Ovo znači da upravo kroz igru dete upoznaje svet, uči i izražava se. Ova činjenica može učenje engleskog jezika učiniti neuporedivo lakšim. Roditelji koji svoju decu upišu na kurs engleskog jezika koji koristi NTC program učenja vrlo često ove metode primenjuju i kod kuće. Na taj način znanja koja dete stekne budu primenjena u praksi i tako zauvek upamćena. Učenje engleskog kroz igru je najbrži način da dete napreduje, a NTC učenje se koncipira upravo tako- kao igra. Zahvaljujući tome, dete gotovo neprimetno savladava engleski jezik dok radi ono što voli. Nijedno dete, a naročito ono u predškolskom uzrastu, ne reaguje dobro na prisilu da sedi za stolom dok uči. Kretanje i fizička aktivnost su prirodni nagoni u ovom uzrastu. Zbog toga učenje engleskog kroz igru podrazumeva dosta fizičke aktivnosti, igranja loptom i asocijacije objektima iz detetove okoline. Uz to, ovakav način savladavanja jezika može biti i način da roditelji provedu kvalitetno i kreativno vreme sa svojom decom, a možda i obnove svoje znanje. Tako se cela porodica može zabavljati uz vežbice koje podrazumevaju kartice, pesmice ili brzalice.
Učenje kroz igru je dopuna tradicionalnog sistema obrazovanja
Dete ulazi u tradicionalni sistem obrazovanja već u predškolskim danima. Ovo je i poslednji put kada će dete u tradicionalnom sistemu učiti kroz igru. Školski sistem podrazumeva pasivno usvajanje skupa činjenica i njihovo puko reprodukovanje. Iako se ovaj metod odlično odražava na ocene, deca najčešće gube potrebu da novostečena znanja povezuju u logičnu celinu i priključuju ih znanjima koja već poseduju. Uz to, pasivno učenje podrazumeva da deca budu i fizučki statična u klupama, a već smo pomenuli koliko je to neprirodno stanje za organizam tog uzrasta. Učenje engleskog jezika kroz igru zato doprinosi kompletnom psihofizičkom razvoju dece, kako bi ona dostigla svoj puni biološki potencijal. Tradicionalni sistem učenja engleskog jezika takođe podrazumeva suvoparno usvajajnje pojmova i gramatičkih konstrukcija. Kao dopuna tom sistemu, učenje kroz igru deci omogućava da pasivno usvojeno znanje primene u praksi. To će se desiti kroz igre koje podrazumevaju aktivnu komunikaciju. Sam koncept dečije igre je niz pokušaja, grešaka i, konačno, uspeha. Upravo tako formulisano učenje engleskog jezika rezultira bogatim vokabularom i intuitivnim „osećajem“ za jezik.
Igra kreira sigurno mesto za decu
Pomenuti metod učenja kroz pokušaje i greške nije nešto na šta tradicionalni sistem školskog obrazovanja gleda blagonaklono, što se najbolje vidi u sistemu ocenjivanja. Samim tim, tradicionalno učenje može biti izuzetno stresno za decu u mlađem uzrastu. Sa druge strane, igra je način na koji se dete smiruje i opušta, ppošto je to njegova unutrašnja potreba. Samim tim, igra je siguran način da dete usvoji nova znanja i da se istovremeno oseća dobro. Pri učenju engleskog jezika, kao materije koja je detetu potpuno nova i nepoznata, igra je način da dete prihvati strani jezik kao sebi blizak i zabavan. Bilo da će dete smišljati kreativne priče na engleskom jeziku i sa omiljenim igračkama u glavnim ulogama ili će koristiti loptice, lego kockice i perlice, ovaj način učenja engleskog je delotvoran, jer podrazumeva aktivno usvajanje znanja i njegovu istovremenu primenu. Uz to, razne bojanke, kartice za igre asocijacija i društvene igre su još jedan metod učenja koji daje odlične rezultate pri učenju engleskog jezika. U ovim igrama mogu učestvovati drugari i roditelji, pa će dete dobiti i neophodnu socijalnu satisfakciju.
Učenje engleskog jezika kroz igru potpuno uklanja pritisak koji dete oseća
Ovo ne znači da je igra besciljna. Naprotiv, kada dete uči engleski kroz igru, taj koncept ima vrlo jasan cilj. Njegova je prednost u tome što uklanja pritisak pod kojim se nalazi dete onda kada oseti da se od njega očekuje neki konkretni rezultat. U praksi, deca mlađih uzrasta ne reaguju najbolje na klasično školsko propitivanje. Svesna da moraju zadovoljiti određeni standard, mogu biti pod stresom koji će ih odvratiti od daljeg napredovanja. Nausprot tome, učenje engleskog kroz igru podrazumeva da dete konstantno obnavlja već stečena znanja na način koji nije neprijatan. Učenje engleskog jezika na ovaj način i dalje podrazumeva oblasti koje dete treba savladati i određeni napredak koji treba pokazati da bi se učenje smatralo uspešnim. Ipak, ove oblasti nisu tako strogo definisane i ne završavaju se stresnim propitivanjem. Ta provera znanja se dešava svakodnevno kroz igrice koje će od deteta zahtevati da primeni ono što je naučilo kroz prethodna iskustva. Ovako dete istovremeno dobija satisfakciju kroz male uspehe koje postiže i ostaje motivisano da uči još više i češće.
Učenje engleskog jezika kroz igru je namenjeno deci predškolskog i školskog uzrasta. Sve više škola engleskog jezika primenjuju baš ovaj metod kako bi unapredile nekonvencionalne obrazovne sisteme. Ovako napredan i kompleksan način učenja takođe podrazumeva da u radu sa decom učestvuju podjednako i predavači i roditelji. Predavači koji svoj rad koncipiraju na aktivnom programu moraju biti izuzetni pedagozi i poznavaoci dečije psihologije kako bi mogli adekvatno da prate razvoj deteta. Uz učenje engleskog jezika kroz igru roditelji mogu biti sigurni da njihovo dete dobija odgovarajuće znanje i razvija svoj puni potencijal, čak i u slobodno vreme. Kada jednom usvoji principe ovog načina učenja, dete će, osim engleskog jezika, lakše savladavati svaki materiju sa kojom se sretne u daljem školovanju.
